bojana.mijau

Da li je moguće da je prošlo godinu dana? Nisam mogla da verujem da je prošlo godinu dana od kad sam bila beskrajno srećna. Hip hop je moja prva i jedina ljubav. Još uvek je u mom srcu. Možda ima godina dana od kako više ne treniram,ali to ne znači da ne igram. Hip hop nije samo trening, to je način života, ono što osetiš dok igraš, onaj osećaj kada ti je srce puno jer si na sceni. Moja scena sada je moja soba. Samo pustim muziku i pustim da teče kroz mene. Da li je stvarno moguće prestati voleti nešto što si nekada voleo?

Savrsenstvo. Bio je visok,jako visok. Rekla bih negde oko 190. Osisan na kratko, sa lepim smedjim ocima. Pomalo je pustao bradu, savrseno mu je stajala. Uvek je bio savrseno sredjen,nisam mogla da nadjem ni jednu jedinu zamerku. Nosio je neke fensi starke, skupe farmerke i neki dzemper. Preko je imao crni kaput. (Dalje)

Kako? Kako uvek savrseno uzasan tajming? Svaki dan dan mislim da prolazi, da nestaje i sve se vrati samo jednom njegovom recju. E pa ne moze tako. To je losa igra, ko se zaljubi prvi, taj gubi. Mozda sam ja izgubila,ali sam bar naucila nesto. Vazno je igrati. Haha tako pricaju oni koji gube. (Dalje)

Evo,prošlo je više od mesec dana. Lakše je,kako vreme prolazi. Dolaze novi ljudi, nova lica. Niko ga nije zamenio, niko i neće. Povremeno mi kroz glavu prolaze mesta na kojima smo sedeli, osećaj kada me poljubi,kada me jako zagrli, osećaj kada mi kaže da me neće ostaviti samu, osećaj kada ga vidim nasmejanog. Nije ljubav ta koja je loša,ljubav je nešto najlepše što može da se desi. Ružno je ono što ostaje iza nje. Uvek će biti u mom srcu, ma koliko vremena prošlo,ali nije više prioritet.

Svaki delić mene lomio se svakom sekundom sve više. Glava mi je pucala,suze lile niz lice, a oči su mi već bile polu zatvorene od umora. Sve je bilo kroz neki polu san.,više nisam sigurna šta se tačno dogodilo. Možda je ovako bolje. Sve je izašlo na videlo. (Dalje)

Da li je stvarno moguce preboleti nekoga zauvek? Da li je moguce pogledati osobu koja ti je nekad znacila i ne osetiti nista? Kada vam se pogledi susretnu,da li je stvarno moguce da ti kroz glavu ne prodju sva lepa secanja? (Dalje)

Budim se,i glava me boli na samu pomisao na sve sto se desilo juce. Uzimam telefon,jedna poruka. Od Djordja. Poslao mi je srce,zasto? Pridizem se iz kreveta. A onda,fak,nemam kredita. Ostavljam telefon i ponovo zabijem glavu u jastuk. Djordje je nekad bio moj najbolji drug i onda smo se posvadjali pre nekih dve nedelje. Uopste ne pricamo od tad. (Dalje)

Nikada ti to nisam rekla ali.. volela sam te. Volela sam te onako kakok nikoga pre nisam. Svaka tvoja rec mogla je da me podigne do zvezda,a isto tako mogla je da me ubije. Jos uvek to mozes. Jos uvek svaki tvoj osmeh moze da mi ulepsa dan. Jos uvek svako tvoje lose raspolozenje pogodi i mene. Cutim. Nalazim se sama u tisini. Hiljadu misli mi prolazi kroz glavu. Ti si prvi. Ti si uvek prvi. Zbog tebe spremna sam na sve. Nisam dovoljno pokazivala da mi je stalo,priznajem. Ali kako voleti nekoga kome uopste nije stalo? Kako reci nekoga da ga volis ako znas da njegov odgovor nece biti isti? (Dalje)

Taj osecaj, to ne moze da ni blizu da se opise recima. U jednom trenutku si slomenjen, a vec u drugom ti mami osmeh na lice. U svakom narednom nosi ono sto ne mozes ni da zamislis. To je zaljubljenost. On je za tebe najlepsi. On je za tebe najbolji. ON, je za tebe savrsen. Ne postoji nista sto moze da te natera da promenis misljenje. I nije istina da to prolazi vremenom. Ona prava zaljubljenost tesko prolazi. Potrebno je uloziti puno truda a potrebno je tako malo da se sve to srusi. Potrebna je samo jedna njegova lepa rec i sav trud nestaje. (Dalje)

Sta bi se desilo kad bi sve stalo? Upravo jeste. Ceo svet se srusio. Moji roditelji su mi zabranili da radim ono sto najvise volim. Zabranili su mi da treniram. Hip hop je ono sto me ispunjava. Muzika je ono sa cim ja pocinjem i zavrsavam dan. 'Ne mozes da nastavis, nema razgovora o tome', bilo je poslednje sto sam cula. Otrcala sam u sobu i suze su jednostavno same krenule. (Dalje)

Svakog dana vrebam prolazak postara. Ponekad se zaustavi kod komsije, ali nikad pored mojih vrata. Evo, vec godinama nema nista za mene. Moje sandruce ostaje prazno. Ni papirica, nista.I onda sam odlucila da sama sebi napisem pismo kako bih i ja upoznala radost dobijanja pisma. Na nesrecu, izgubilo se. (Dalje)

Dok prolazim hladnim ulicama Beograda oko sebe cujem razgovor stranaca. Dok prolazim pored njih okrece se momak koga moj parfem podseca na bivsu ljubav. Nastavljam dalje i okrece se devojka koju moj parfem podseca na najbolju drugaricu koju je nekada imala.  (Dalje)

Zasto? 

Kako to da uvek ja nadjem nekog kretena? Kako ja ne mogu da budem srecno zaljubljena u nekog iz okoline? Ne. Ja moram da budem zaljubljena u nekog sa drugog  kraja grada, onog ko me mrzi, i ni malo mu nisam privlacna. Kad jednom potera maler, onda ce verovatno i drugi put. A kad potera drugi put, treci mu ne promice. E ja sam maleras. Ja sam ustvari, magnet za malere. (Dalje)

Hejtovanje. To je ono sto ispunjava moj zivot. Kao hobi. Hejtujem praznike. Toliki sam hejter da cak nisam okitila ni jelku. Hejtujem ljude koji su zaljubljeni. Realno, koga to ne smara? (Dalje)

Ovo je verovatno najzanimljivija prica do sada. Nema veze sto cu ja dobiti nabod kada je objavim, vazno da ce vama biti zabavno dok budete citali. :) 

Sve je pocelo sasvim neocekivano. Inace, radi se o jednoj od mojih najboljih drugarica i jednom finom mladicu. :D Ona je njega nasla na fejsu preko neke drugarice. Svidjao joj se oko 6 meseci, ali on nije znao ni da ona postoji. Kada smo zajedno gledale njegove slike, rekle smo kako je lep, i ona je rekla kako joj se svidja. (Dalje)